Bahova sobarica

Nezaboravni portret služavke koja je, ne znajući to, postala prva žena novoga doba.

Zgode ispripovedane ovde zbile su se u nemirnim godinama punim previranja koja su zadesila Evropu polovinom osamnaestog veka. Taj period obeležila su tri suštinski bitna događaja za istoriju sveta kakav danas poznajemo. U Engleskoj je otpočela industrijska revolucija. Francuski filozofi su u Enciklopediji izložili osnove ideala koji su u potonjim godinama doveli do prosvetiteljstva i Francuske revolucije. I naposletku, smrt Johana Sebastijana Baha, 1750. godine, podudarila se s početkom kraja starog načina gledanja na svet, i ubrzo su umetnički i estetički pokreti koji su pripadali baroku ustupili mesto novom obrascu poimanja umetnosti i života.

Jednog snežnog dana te 1750. godine mala Madlena napustila je sirotište u Lajpcigu, u kojem je živela, da bi služila kao sobarica kod velikog muzičara Johana Sebastijana Baha. Devojka, zlatna, radoznala i željna učenja, postaje svetlo koje će praviti društvo geniju u poslednjoj godini njegovog života, ali će ubrzo upoznati stvarnost sveta u kojem nema mesta za nju. S upornošću kakvu daju samo beda i jaka volja, prkosiće okoštalim pravilima i tako postati, i ne znajući, prva žena novoga doba.

Ovo je priča o njoj.