Prvi dobitnik Nemačke nagrade za književnost.
Roman za porodične ljude i ljude koji porodicu preziru.
Filip Erlah je nasledio bakinu staru vilu u predgrađu Beča. U njoj oseća teret porodične istorije i zato pokušava da odagna sve uspomene, baš kao i golubove sa tavana. Ali dok preuređuje kuću i oslobađa se svih tragova koje su njeni prethodni stanari ostavili za sobom, primoran je da razmišlja o porodici više nego što bi želeo.
Arno Gajger iz Filipove perspektive opisuje sudbinu tri generacije jedne bečke porodice, u kojoj se ogleda politički haos austrijske istorije XX veka. On pripoveda o Almi i Rihardu koji su dobili ćerku Ingrid baš kad su Nemci 1938. ušli u Beč. O petnaestogodišnjem Peteru, koji 1945. zajedno sa poslednjim članovima Hitlerove omladine trči po ulicama razorenog grada. O Ingrid, koja sopstvenu porodicu želi da zasnuje upravo s propalim studentom Peterom, zbog čega je otac izbacuje iz kuće. Porodica se raspada, kuća ostaje prazna. Pa ipak, kada Ingridin i Peterov sin Filip u novom milenijumu počne radikalno da raščišćava kuću, mrtvi kojih je želeo da se oslobodi ponovo su na okupu.
„Ovaj roman je alhemijski spoj poznavanja ljudske prirode i čarolije reči.“ Neue Zürcher Zeitung
„Delo zapanjujuće saosećajnosti, jezičkog izraza i inteligencije, koje nas navodi da neprestano trljamo oči u neverici... Zagonetka koja se graniči s čudom.“ Welt
