Kroz priču o junakinji koja se suočava sa bliskom smrću svoje majke, Etela Farkašova nam otvara vrata intimnog sveta u kojem se prepliću sećanja na majčin život i svakodnevica njenih poslednjih dana. Svojim slojevitim pripovedanjem autorka uspeva da dopre do najdubljih kutaka psihe, unutrašnjih sukoba i emocionalnih doživljaja, bojeći ih filozofskim promišljanjima o univerzalnim vrednostima ljudskog života, ne zanemarujući neizbežne praktične i racionalne aspekte jednog od najsnažnijih i najsilovitijih iskustava koja čovek može imati – neminovnog i sporog umiranja bližnjega.
Dogodilo se nije samo knjiga o umiranju, već o lepoti i složenosti odnosa kćerke i majke i dubokim emotivnim istinama, prožetim refleksijama o prirodi vremena i pamćenja.
Ponekad, pre nego što zaspim, razmišljam da li bih želela da pišem o njoj... da nije tog sporog, tajanstvenog prelaska od egzistencije ka nepostojanju... da nije te promene koja postaje sastavni deo moje svakodnevnice, ali koja me istovremeno na jedan neobičan, do sada nepoznat način udaljava... kao da sam prevazilazila svoje sopstveno postojanje.
