Gogoljev disko smešten je u blisku budućnost (ili paralelni svet) u kojoj je carska Rusija okončala estonsku nezavisnost i Estonci su postali manjina u sopstvenoj domovini.
Ipak, delo se ne fokusira na nacionalnoj apokalipsi, već na to kako ruski književni klasik, Nikolaj Gogolj (koji je ustao iz mrtvih) posećuje pastoralni grad Viljandi u južnoj Estoniji, gde uzburkava lokalni intelektualizam i, u nekim slučajevima, obrće ga naglavačke.
Treba pomenuti da Gogolj – kojem je pisac dodao elemente Isusa, Volanda, čak i Golema – nije glavni junak dela. U centru pažnje je harlekinska zajednica Viljandija uglavnom intelektualaca i nitkova, čiji se već čudni životi ukrštaju sa Golemom-Gogoljem koji govori u parabolama, i time su zauvek izmenjeni.
U nedostatku boljeg opisa, Gogoljev disko može se nazvati nestašnom distopijom ili alegorijskom groteskom. To je knjiga koja je istovremeno i antiutopija i sopstvena parodija. U svakom slučaju, sa Matsinovom dubokom fantazijom ne može da se meri većina estonskih pisaca naučne fantastike. Dodatni dragulj u Gogoljevom disku je piščev opis Viljandija, grada smeštenog u brdima južne Estonije, koja je blagoslovena vidicima koji više liče na norveške nego na estonske. Matsin prikazuje grad i kao moderno i kao zastarelo mesto, iako su njegovi opisi određenih lokaliteta izvor radosnog prepoznavanja za čitaoce kojima je poznat Viljandi.
Autentičnost društvenih okolnosti knjige i njeni neverovatni događaji osnova su da se ona klaisfikujee kao magijski realizam, ali slike koje Matsin prikazuje suviše su nemirne da bi se ograničile takvom oznakom; osećaj slobode koji kulja iz njegovog pisanja isuviše je snažan.
