„Kuća talaca bila je manja prostorija, ali prizor je bio dramatičniji jer je odaja bila krcata do te mere da je Rodžer jedva mogao da se kreće među tim načičkanim i polunagim telima. Prostor je bio tako tesan da mnoge žene nisu mogle ni da sednu ni da legnu, nego su morale da stoje.... smrad mokraće i izmeta bio nepodnošljiv. Neke žene su bile vrlo mlade, skoro devojčice. Sve su imale isti izgubljeni, mesečarski pogled, s one strane života, koji je Rodžer video kod toliko Kongoanki tokom putovanja. Jedna od talaca imala je novorođenče u rukama, toliko mirno da je izgledalo kao mrtvo.
– Po kom kriterijumu ih puštate? – upitao je konzul.
– Ne odlučujem ja, nego sudija, gospodine. Ima ih trojica u Kokilatvilu. Postoji samo jedan kriterijum: kada muževi isporuče kvote koje duguju, mogu da odvedu svoje žene.
– A ako to ne urade?“
Avantura je započeta 1903. u Kongu a završena jednog jutra 1916. u londonskom zatvoru. Ovo je životna priča Irca Rodžera Kejsmenta. Heroj i negativac, izdajnik i slobodar, moralan i nemoralan – njegov višeznačni lik se gasi i ponovo rađa posle smrti. Kejsment je bio jedan od prvih Evropljana koji je obelodanio užase kolonijalizma. S njegovih putovanja ostala su dva čuvena izveštaja koji su potresli tadašnje društvo. Objavljivanjem delova njegovih dnevnika sumnjive verodostojnosti javnost je učinila sve da bude prognan i zaboravljen. Do danas...
