Priča o jednoj od najznačajnijih virtuoskinja, čija se genijalnost poredi s Mocartovom
„Muzika je vazduh koji dišem.“
– Klara Šuman
Lajpcig, 1835. Kada šesnaestogodišnja Klara svira klavir, sale su rasprodate do poslednjeg mesta. Već pet meseci je na koncertnoj turneji sa ocem. Ono što liči na skladnu zajednicu, zapravo je pravi pakao. Njih dvoje su u svađi i nema izgleda da će se pomiriti. Razlog: Klara je zaljubljena. Otac se protivi tome da se ona tako rano veže, a pogotovo za Roberta Šumana, tog, doduše, veoma darovitog mladog kompozitora, ali i siromašnog vetropira potpuno nesposobnog za život. Klara, koja je nasledila ne samo očev muzički talenat već i njegovu svojeglavost, odlučuje da se ne povinuje očevoj volji. Dokazaće mu da ima ozbiljne namere s Robertom, ali i da može da bude samostalna.
