Priča o progonu Jermena, prvi put naglas ispričana.
Povest o genocidu nad Jermenima 1915, o beskrajnim kolonama izbeglica u maršu smrti nateranih u sirijsku pustinju Deir ez Zor, o jermenskim masonima u Rumuniji, o oružju čuvenog Generala Droa, najzad i o sudbini Jermena koji su i u staljinističko vreme bili primorani da emigriraju iz svoje druge domovine – sve ove i mnoge druge lične priče ispunjavaju stranice Vozganijanove izvanredne i uznemirujuće knjige. Mladoturci, staljinisti, fašisti i Čaušesku ostavili su neizbrisive tragove u dušama i mislima jermenske manjine u Rumuniji, a njihove bolne traume koje traju do danas najbolje i najupečatljivije osvetljava pisac koji i sam pripada nesrećnom XX stoleću.
Preveden na desetak jezika, roman je dugo bio na top-listama u Rumuniji i Evropi i dobitnik je najprestižnijih rumunskih književnih nagrada.
„Oživljavajući traumatičnu uspomenu na pogrom Jermena početkom XX veka, na njihovo raseljavanje po Evropi i Rumuniji, Vozganijan iz zone „šapata“ (jer se o tome nije smelo naglas govoriti) donosi jednu bolnu i osetljivu temu, ali na zavidno visokom književnom nivou.“ Paul Cernat
„Početkom šezdesetih jedan dečak sluša na jermenskom groblju u Foškaniju nekoliko Jermena dok razgovaraju. Ljudi se, da bi pričali slobodno, skrivaju u kosturnici. Njihove priče su neverovatne i istinite u isto vreme. Ovo je početak jednog izvanrednog romana o genocidu, ali i o Jermenima u Rumuniji i o Rumunima pod komunizmom.“ Stefan Agopijan
