O revolucionarima, kriminalcima i drugim namernim prolaznicima

„Četvrt veka je prošlo od 1996. kada sam prvi put čuo za Čedomira Antića, lidera velikih studentskih protesta. Kada sam ga video na televiziji, bio sam dvostruko iznenađen. Prvo: za razliku od drugog lidera tih protesta i drugog Čedomira – Jovanovića, koji je gajio imidž rokera, ovaj Čeda je u ispeglanoj košulji i puloveru, sa naočarima i konvencionalnom frizurom pre ličio na mladog naučnika sa Oksforda nego na buntovnog Srbina. Drugo: taj ozbiljni momak koji nastupa razložno poput iskusnog intelektualca nije mlađi samo od svog tadašnjeg saborca i imenjaka nego i od mene. Čeda više nije mladić koji deluje kao profesor već je univerzitetski profesor koji, u knjizi koju duhovito i u više značenja tačno naziva polumemoarima, deceniju svoje intenzivne političke karijere posmatra istovremeno kao akter i kao istoričar. Munjevita brzina kojom su se od tada do danas Srbija i svet menjali potvrđuje kako ovo zanimljivo štivo izlazi iz štampe ako ne u poslednji, svakako u pravi čas.“

– Vladimir Kecmanović

„Pismen i usmen Čedomir Antić je na polovini životnog veka napisao polumemoare tako suvereno da ih možemo nazvati memoarima i po.
Pomalo je onih koji su podvlačili crtu ispod poluživota, podnosili sebi račune, iskrenije se ispovedili papiru i složeniju priču ispričali lakše i jednostavnije na radost čitalaca i istine.
Čedomir Antić kao da je poluživot živeo dvaput, drugi put samo zato da bi ga opisao istinito, a o događajima u kojima je učestvovao svedočio verodostojno.
A što je najbitnije, ovi polumemoari su prolog za ispovesti koje nam duguju drugi učesnici u sudbonosnim događajima novije srpske istorije kako bismo konačno saznali u čemu smo učestvovali i ko nam je glavu nosio. Od istine se ne može pobeći.“

– Matija Bećković