Priče iz zbirke Odapeta strela najpre se odlikuju atmosferom usamljenosti i praznine kao i značajem duševnih procesa koji se sporo i neuhvatljivo dešavaju. De Karvaljo u svim svojim delima, pa i u Odapetoj streli, za junake uzima pripadnike srednje klase koje na različite načine pritiska sopstvena neostvarenost i neodređenost svakodnevnog života. Psihološki usmereno pripovedanje, bez pouka i „poenti”, zajedno sa svedenim izrazom i osećajem za tok radnje omogućava ambivalenciju i višeznačnost ovih priča, koje na autentičan način uspostavljaju vezu sa tadašnjom pojavom francuskog novog romana i egzistencijalizma.
