Poeme

Vojvodina • Roždestvo tvoje • Srem

Ravnica iz koje je potekao za Antića nije geografsko poreklo već ishodište jednog mentaliteta. Poeme su za njega i kovitlac istorijskih zbivanja i orkan snoviđenja, ono što steže grlo i ono što izlazi iz grla, one su i molitva i psovka, breme uspomena i uzlet do jezera rodnog neba.

Možda i više nego u pesmama, Miroslav Antić je u poemama svevremeni liričar panonskog pejzaža i dečak koji peva himne oranica.

„Antićeva Vojvodina otkriva strukturu jednog predela, insistirajući na vertikali bića, ozarena iznutra izuzetnom vatrom žestokih okršaja i bitaka, strasti, plamena koji se, u zenitu sunca, širi svuda unaokolo... Roždestvo tvoje – ta velika mladićka strast prepoznavanja u nepoznatom svetu, to dramatično isticanje porekla, mita, predaka – sve to uvodi ovu poemu na velika vrata osnovne Antićeve vokacije, nostalgije za detinjstvom... Srem je pisan u poslednjoj godini pesnikovog života. Žestoki kontrapunkt živih i mrtvih, koji je opsedao u tim poslednjim danima Antića, svakako je, i to na velika vrata, ušao u stihove ove poeme... Srem je, po svemu, nalik na oproštaj.“
– Draško Ređep