U književnom univerzumu Dragana Velikića, satkanom od sudbina njegovih mediteranskih junaka koji, u vrtlogu istorije i traganju za izgubljenim identitetom, domišljaju pravu istinu o svojoj zemlji – roman Severni zid zauzima posebno mesto koliko na planu asocijacija i metafora, toliko i na fonu balkanskog fatuma s kraja XX veka i izbegličkog mentaliteta nekadašnjih Jugoslovena.
Romani Dragana Velikića istrajno su i opsesivno variranje teme o neutaženoj čežnji ličnosti da se otme delovanju velikih mehanizama Istorije, Ideologije i Politike. Stilski gotovo besprekorno napisan, Severni zid nudi naročitu vrstu zadovoljstva u tekstu.
Tihomir Brajović
Temeljno i romamsijerski lukavo, mnogostruko i u nesvakidašnjoj mešavini lirske ironije i epske fragmentarnosti, pomalja se duž bedema Severnog zida ključni motiv (velike) srpske literature ovog veka, seoba, emigracija... motiv Crnjanskog, Pekićevskih torbarskih Simeona, Kišovih internacionalista i sanjara po „gulazima“. Smrt, u Velikićevom romanu, pokreće priču, ali je izgnanstvo i pustolovina – ne najmanje pustolovina pisanja – hrane i nose. Vreme istorije i vreme individue spajaju se kroz suptilno korišćenje ne samo proznih tekovina Moderne, već i kroz (apokrifnu, domišljenu) alegoriju iz biografije njenih velikana.
Svetislav Jovanov
Severni zid je blistavo komponovan roman rafinirane strukture koji sadržinski pokriva čitav dvadeseti vek. „Sudbine se ponavljanju.“ Ta lapidarna rečenica koju izgovara Velikićeva junakinja nukleus je ovog romana. Severni zid je poema o svakodnevicama u nemirnim vremenima koje Velikić bravurozno transformiše u književnost.
Oliver Jungen
