Kako nas vode kroz život, kako utiču na naše raspoloženje... i kako se mi nosimo s tim.
Hormoni usmeravaju našu psihu i telo, naročito u prelaznim periodima u kojima prolazimo kroz preobražaj: od deteta do odrasle osobe, od žene do majke, od plodnosti do menopauze. Ali hormoni takođe kontrolišu naše raspoloženje, a posebno nam zadaju probleme kada sa drugim faktorima izazivaju bolesti poput dijabetesa, poremećaja štitne žlezde ili depresije. Medicinska nauka po pravilu istražuje upravo te patološke procese, koji odstupaju od normale, odnosno pokušava da razume bolesti, da ih leči i izleči, a ponekad i da ih spreči. Pritom se toliko specijalizuje da može da izgubi iz vida šire veze i kontekst.
Kada je novinarka Natali Blojel pitala pojedine vrhunske endokrinologe o sasvim normalnim hormonalnim procesima, njihovom delovanju i uticajima na naš svakodnevni život, odgovor je uglavnom bio isti: obični ljudi znaju mnogo više od mnogih naučnika koji istražuju disfunkcionalne promene u metabolizmu hormona. Zato je ona i usmerila svoje istraživanje u dva pravca: konsultovala se s lekarima o naučnim činjenicama i istražila specijalističku literaturu, ali je razgovarala i sa običnim ljudima različite životne dobi – pre svega sa ženama, jer je žena konstantno povezana s predstavom o seksualnom biću kojim upravljaju hormoni. Pitala je žene (ali i neke muškarce) o njihovim iskustvima u vezi s hormonima: kako deluju, kako utiču na nas i, pre svega, kako da se oslobodimo onoga što im se kulturno i društveno pripisuje. Jer, prema tezi koju Blojel iznosi i potkrepljuje najnovijim rezultatima istraživanja: hormoni su takođe društveni konstrukt.
Rezultat je zabavan i stimulativan vodič za kritičko posmatranje i čitanje procesa koji se odvijaju u našim telima i umovima.
