Treća neuništiva stvar

Drugačije koncepcije, ali slične slikovitosti, tema i jezičkog idioma kao i njene prethodnice, Treća neuništiva stvar svojevrstan je završetak trilogije Marije Dragnić, koju još čine zbirke Konfabulacije i Mi, marije, u kojima autorka gradi složenu poetsku sagu o ženskom iskustvu.

Umesto množine glasova, koji su obeležili dosadašnji autorkin pesnički postupak, Treća neuništiva stvar se oblikuje oko jedinstvene lirske junakinje i poprima obrise lirskog dnevnika, što ovu knjigu čini intimnijom, a njen ton nadahnutim i ekstatičnim, klizeći povremeno ka samoj, privlačnoj i zavodljivoj, granici patetičnog, s čime se autorka vešto i pesnički zrelo poigrava.

Ne izostavljajući društveni kontekst u najširem smislu kao pozadinu koja senči kretanja i transformacije njene lirske junakinje, autorka u prvi plan ipak stavlja intuitivne i emocionalne sadržaje, često neodvojive od magijskog i mističnog razumevanja stvarnosti.

Ova zbirka je album razglednica iz noćnih lutanja gradovima, dirljiv pesnički katalog prijatelja, senzualna posveta ljubavnicima, napet susret junakinje i njene senke, a iznad svega izraz nedvosmislene predaje poeziji, koja se javlja kao konačno, neuništivo i često jedino moguće ishodište najintenzivnijih ličnih iskustava koja obavezno izrastaju u gotovo arhetipske slike i situacije.

Srđan Gagić